U fokusu - Srbija

Oštro protiv prikrivanja imovine

Unakrsna provera imovine onih koja nisu prijavili kapital veći od 300 hiljada evra, neće biti vremenski ograničena, upozorava direktor Poreske uprave Ivan Simič. Ukoliko Srbija želi u EU, moraće da uspostavi ukrštanje informacija, navode u organizaciji GIZ.

Poreska uprava ove nedelje obelodanila je prvi spisak od 633 osobe koje poseduju imovinu vredniju od 300 hiljada evra, a nisu je prijavile, kako bi izbegle proveru njenog porekla.

Stručnjaci ocenjuju da je to dobra poruka poreskim obveznicima, ali i potvrda rešenosti Vlade da reformiše poresku politiku, ne samo u pogledu discipline, nego i većeg oporezivanja kapitala, što otvara mogućnost da se porez na rad smanjuje.

Tri odsto čitave imovine za kaznu, i 20 odsto na deo za koji ne bude dokaza o poreklu - dobra je mera za početak, smatraju stručnjaci. Ali bi raspon nameta zavisno od veličine imovine, trebalo povećavati.

Ekonomista Hasan Hanić kaže da je to objekat oporezivanja, gde bi progresivna skala trebalo da dođe do znatno većeg izraza, naročito kod nas kada imamo relativno nizak životni standard i kada pojedinci nemaju tekućeg priliva, a imaju neku imovinu.

Prema njegovim rečima, trebalo bi znatno progresivnije oporezivati one koji imaju imovinu koja je veoma vredna.

Kako su i obećali, poreznicima je sada prioritet da se otkrije ko imovinu nije prijavio. Za svakog od 3.700 građana koji su to u zakonskom roku učinili, unakrsna provera, kažu, već je počela. Vremenski period koji se posmatra je ograničen.

Direktor Poreske uprave Ivan Simič upozorava da će u nekim slučajevima doći do zastarevanja.

Prema njegovim rečima, neće biti kažnjeni svi, oni kod kojih dođe do zastarevanja neće se moći kazniti ni naplatiti.

Za razliku od posmatranog perida, unakrsna provera nije oročena. U interesu države je da ona ne traje predugo.

Ukrštanje informacija - EU standard

Aleksander Grunauer iz Nemačke organizacije GIZ kaže da, ukoliko Srbija želi u EU, informacije poreskih uprava moraju da se ukrštaju kako bi se sprečila utaja.

"Svako zna da je to problem i svaka država koja drži do sebe i koja hoće da se finasira i opstane, mora da ukrštava informacije unutar sebe i sa drugim državama", dodaje Grunauer.

Plaćanje poreza na osnovu sopstvene procene u Švajcarskoj se toliko ustalilo da se u validnost podataka gotovo i ne sumnja.

"Ako vas država uhvati da niste dali prave podatke, onda imate ne samo finasijsku kaznu nego i socijalnu, jer će svi reći: Vidi, ovaj nije hteo da učestvuje u finasiranju zajednice", ističe Graunauer.

Kod nas je, zasad, izvesno da će prethodne utaje prihoda neke koštati dodatnog oporezivanja imovine uz mogućnost da budu krivično odgovorni. Sve to trebalo bi da formira svest koja na zapadu odavno postoji - da su u životu jedino smrt i porez neizbežni.